Je li ta neka našička atmosfera opet odsjekla noge našima, je li postojao strah, koji faktor je doveo do toga da na poluvremenu gubimo 18:13, i dalje nam nije jasno… Uvijek igraš onoliko koliko ti protivnik dopusti, ne možemo tražiti krivca samo u sebi, igraju i drugi rukomet, ali dojma smo da smo sinoć izgubljeni bod prodali u prvom poluvremenu prvenstveno zbog naše golobradosti. Nervozno je to jako bilo, ishitreno, ne onako kako smo navikli od naših igrača.
Znali smo i da protivnik ne može takav tempo držati svih 60 minuta, da nam je za čekati i dočekati. I dočekali smo, lovili smo Našičane do samog kraja i na tanjuru još serviran dobili napad za pobjedu. Nismo ga uspjeli iskoristiti, nekako je opet falio taj prokleti jedan.
Ali dobro, ovo je velik bod koji ne dopušta kiks i opuštanje, no svakako se lakše diše.
Hvala svim navijačima koji su došli u Našice i onima koji su nas pratili putem malih ekrana!
Vikend pauze, pa Županja doma. Vidimo se!